Kada se gleda gotov rezervoar, on izgleda kao jednostavna stvar, velika posuda u koju se sipa tečnost. Ono što se ne vidi je da on tokom svog veka trpi opterećenja iz dva suprotna pravca. Kada je pun, tečnost iznutra pritiska zidove i dno, i to je opterećenje koje raste sa visinom stuba tečnosti. Kada je prazan i ukopan, situacija se okreće, pa zemlja i voda spolja pritiskaju ka unutra, a to je opterećenje koje mnogi uopšte ne uzmu u obzir. Iz toga sledi ono što u praksi zbunjuje. Rezervoar se najčešće ne ošteti kada je pun i u punoj upotrebi, nego kada je prazan, na kraju sezone, posle pražnjenja ili pre nego što je uopšte pušten u rad. Zbog toga se pri planiranju ne gleda samo zapremina i cena, nego i to kako će posuda biti postavljena, gde, u kakvom tlu i u kakvim uslovima će raditi tokom cele godine.
Situacija koja iznenadi svakoga ko je prvi put vidi izgleda ovako. Domaćin ukopa rezervoar za kišnicu, sve izgleda uredno, posao je gotov i sve je zatrpano. Zatim nastupi period obilnih padavina, a rezervoar je u tom trenutku bio prazan. Posle nekoliko dana se primeti da se zemlja iznad njega ispupčila, poklopac je izdignut i cela posuda je izašla iz svog ležišta. Vlasnik ne može da veruje, jer nije bilo nikakve sile koja bi to podigla. Sila je ipak postojala, i zove se potisak. Kada nivo podzemne vode poraste, prazna posuda u tlu ponaša se kao čamac, voda je gura naviše, i to snagom koja odgovara težini vode koju bi posuda istisnula. Zbog toga se kod ukopanih rešenja postavljanje planira unapred, a ne improvizuje na dan iskopa, i zato se izbor tipa rezervoara pravi tek kada se zna gde i kako se ugrađuje.
Princip je poznat i vrlo predvidiv. Telo potopljeno u vodu potiskuje se naviše silom koja je jednaka težini istisnute vode. Kod posude od nekoliko kubika to znači silu koja se meri tonama, dok sama posuda teži znatno manje. Iz toga sledi da se prazan ukopan rezervoar ne može zadržati sopstvenom težinom, nego mora biti fizički vezan ili opterećen. Rešenja su poznata i zavise od uslova. Prvo je betonska ploča ispod, za koju se posuda vezuje trakama, čime se dobija težina koja drži. Drugo je betonski obruč ili obloga oko posude. Treće je drenaža koja sprečava da se voda uopšte skuplja oko ležišta. Četvrto je jednostavno pravilo koje pomaže i bez ičega drugog, da se rezervoar ne ostavlja prazan u periodima kada je nivo podzemne vode visok, jer napunjena posuda ima sopstvenu težinu.
Drugi mehanizam oštećenja je suprotan i dešava se pri pražnjenju. Kada je posuda ukopana, zemlja oko nje neprekidno pritiska ka unutra, a kada je unutra tečnost, ona taj pritisak uravnotežava. Čim se posuda isprazni, ta protivteža nestaje, pa spoljni pritisak može izobličiti zidove, i to se vidi kao ulegnuće ili trajna deformacija. Kod plitko ukopanih posuda taj rizik je mali, kod dublje ukopanih znatno veći, a dodatno ga povećava vlažno tlo, jer voda u zemlji pojačava pritisak. Postoji i treći slučaj koji se često previdi, brzo pražnjenje zatvorene posude bez ulaza vazduha, kada se unutra stvara podpritisak i posuda se uvuče sama u sebe. Zbog toga svaki zatvoren sistem mora imati odušak, vezu sa vazduhom, jer bez toga i pražnjenje i punjenje postaju rizik.
Kod ukopanih posuda najveći deo kvaliteta leži u pripremi ležišta. Prvo, dno mora biti ravno i bez oštrih predmeta, bez kamenja i građevinskog otpada, jer se sav pritisak koncentriše na tačku gde se posuda oslanja na kamen, i tu vremenom nastaje oštećenje. Drugo, ispod se pravi sloj peska ili sitnog agregata, koji ravnomerno prihvata oslonac. Treće, zatrpavanje se ne radi zemljom sa gomile nego propisanim materijalom koji se sipa u slojevima i pažljivo zbija sa svih strana, jer neravnomerno zbijanje savija posudu. Četvrto, zatrpava se uz istovremeno punjenje vodom, kako bi unutrašnji pritisak držao oblik dok se spolja nasipa. Peto, iznad se ostavlja predviđena visina nadsloja, a ako se preko planira prelaz vozila, to se obavezno kaže unapred, jer tada rešenje nije isto.
Kod izbora veličine ljudi obično uzmu okrugao broj, a bolji pristup je da se pođe od stvarne potrebe. Kod sakupljanja kišnice se gleda površina krova i količina padavina, ali i to koliko se realno troši i koliki period bez kiše treba prebroditi, jer preveliki rezervoar znači da voda dugo stoji. Kod vode za domaćinstvo se računa dnevna potrošnja i broj korisnika. Kod goriva i hemikalija se gleda dinamika nabavke i rok upotrebe. Kod otpadnih voda se računa dnevni priliv i period između pražnjenja. Postoji i praktičan detalj koji se često previdi, oblik. Uspravne posude zauzimaju manju površinu ali su više, pa traže dublji iskop kada se ukopavaju. Ležeće posude su niže i pogodnije za plitak iskop i za mesta sa ograničenom visinom, ali zauzimaju veću površinu.
Nije svaka posuda za svaku tečnost, i to je najvažnije pitanje pre kupovine. Kod vode za piće materijal mora biti odgovarajućeg kvaliteta i predviđen za tu namenu, a posuda mora biti zatvorena i zaštićena od svetla. Kod goriva i ulja se gleda hemijska otpornost i pravila o postavljanju, jer se tu javljaju i bezbednosni zahtevi. Kod hemikalija se materijal bira prema konkretnoj materiji i koncentraciji, jer nešto što je potpuno bezopasno za jedan proizvod može nagristi drugi. Kod otpadnih voda se traži zaptivenost i pristup za pražnjenje. Kod prehrambene namene, kace za kiseljenje i preradu, materijal mora biti neutralan, bez mirisa i ukusa, i tu se koriste posude predviđene za kontakt sa hranom, kakve su plastične kace sa namenskim poklopcima.
Kod nadzemnog postavljanja nema potiska i nema pritiska zemlje, ali se javljaju druge stvari. Prva je sunce, jer ultraljubičasto zračenje tokom godina deluje na materijal, pa se posude za spoljnu upotrebu prave sa odgovarajućom zaštitom, a i tada je bolje da stoje u hladu ili pod nadstrešnicom. Kod providnih i svetlih posuda sa vodom postoji i drugi problem, svetlo pospešuje razvoj algi, pa se voda kvari. Druga je mraz, jer voda pri smrzavanju širi i može oštetiti posudu, naročito ako je puna do vrha, pa se za zimu ili prazni ili se obezbeđuje da ne bude potpuno puna. Treća je podloga, jer nadzemna posuda mora stajati na ravnoj i nosivoj površini, bez tačkastog oslanjanja, jer se u suprotnom deformiše pod sopstvenom težinom kada je puna. Četvrta je vetar kod praznih visokih posuda, koje se lako pomere.
Kod plastičnih posuda sam materijal retko popusti, a problemi se gotovo uvek javljaju na priključcima i prodorima. Razlog je što se tu spajaju različiti materijali i što se na tim mestima koncentrišu naprezanja. Nekoliko pravila pomaže. Prvo, priključci se rade na predviđenim mestima i predviđenim postupkom, a ne improvizovano bušenjem na terenu. Drugo, cevi koje ulaze u posudu ne smeju biti krute i oslonjene na nju, jer se tlo sleže i posuda se blago pomera, pa se sila prenosi na spoj i on popusti. Zbog toga se predviđa mogućnost malog pomeranja. Treće, ulazi i izlazi se planiraju po visini pre iskopa, jer se posle ukopavanja ne mogu pomeriti. Četvrto, preliv se predviđa uvek, jer bez njega višak vode ide tamo gde ne treba. Peto, potreban je pristup za kontrolu, otvor koji se može otvoriti bez razbijanja okoline.
Kod ukopanih rešenja se najviše dobija onim što se odluči pre prvog dana. Prvo, nivo podzemne vode, jer on menja ceo pristup i određuje da li je potrebno sidrenje. Drugo, vrsta tla, jer se glinovito, peskovito i nasuto tlo ponašaju različito. Treće, dubina ukopavanja i da li preko posude prelaze vozila. Četvrto, pristup mehanizaciji, da li vozilo može da priđe i spusti posudu, jer se veće posude ne unose ručno. Peto, položaj instalacija i udaljenost od objekta, temelja, drveća i granice parcele. Šesto, put cevi i pad, jer sve što ide gravitaciono mora imati nagib. Sedmo, pristup za pražnjenje i održavanje, jer se dešava da posuda bude ukopana na mestu do kog vozilo kasnije ne može da priđe. Kada se sve to prođe unapred, ugradnja traje kratko i nema improvizacije.
Plastične posude su zahvalne za održavanje, jer ne rđaju i ne traže premaze, ali nekoliko stvari ipak treba raditi. Prvo, povremena kontrola priključaka, poklopca i zaptivki, jer se tu najpre javi problem. Drugo, kod vode se radi periodično čišćenje i ispiranje, jer se na dnu taloži mulj, a kod kišnice i lišće i sitne čestice sa krova. Treće, kod sistema sa kišnicom se održavaju filteri i rešetke na ulazu, jer bez njih se sve to skuplja unutra. Četvrto, kod nadzemnih posuda se proverava podloga i oslonac, jer se vremenom sleže. Peto, poklopci se drže zatvoreni, i zbog bezbednosti i zbog kvaliteta sadržaja. Šesto, kod posuda koje se koriste sezonski se pre svake sezone uradi ispiranje, a pre zime se donese odluka o tome da li se prazne. Sve to je nekoliko sati godišnje, a razlika u veku je velika.
Pošto se najveći broj grešaka dogodi zbog nedostatka informacija, korisno je znati šta se javlja pri traženju ponude. Prvo, šta se čuva, voda za piće, kišnica, gorivo, hemikalija, otpadna voda ili prehrambeni proizvod. Drugo, koja zapremina i po kom principu je procenjena. Treće, gde ide, nadzemno ili ukopano, u objektu ili napolju. Četvrto, kod ukopavanja, dubina, vrsta tla i nivo podzemne vode, kao i da li preko prelaze vozila. Peto, pristup za dostavu i spuštanje, širina prilaza i mogućnost prilaza mehanizacije. Šesto, priključci, koliko ih treba, gde i kog prečnika. Sedmo, da li je potreban preliv, odušak ili poseban poklopac. Kada se sve to kaže odjednom, dobija se rešenje koje odgovara iz prvog puta, a to se najlakše pokreće kroz zahtev za ponudu sa podacima o nameni i lokaciji.
Kada se sve sabere, dolazi se do zaključka koji važi za sve ovakve sisteme. Sam proizvod je po pravilu izdržljiv i dugovečan, a gotovo svi problemi nastaju zbog uslova u koje je postavljen i zbog toga što neka od tih stavki nije bila poznata na vreme. Nepredviđen potisak, ležište sa kamenjem na dnu, zatrpavanje bez zbijanja, prazna posuda ostavljena preko zime, priključak koji nosi težinu cevi, nedostatak oduška, nedostupno mesto za pražnjenje. Nijedna od tih stvari nije skupa da se reši unapred, a svaka od njih ume da napravi štetu koja se meri celom vrednošću posude, i to uz ponovni iskop. Zbog toga se najviše dobija razgovorom pre kupovine, opisom onoga što se stvarno radi na terenu, a šta sve postoji u ponudi i za koje namene vidi se kroz pregled celog asortimana proizvoda.
