Radna ploča je jedina površina u kuhinji koja istovremeno trpi seckanje, vrelo posuđe, vodu, masnoću, kiseline iz hrane i sredstva za čišćenje. Zbog toga se ona ne bira po istom principu kao pločice ili front kuhinjskih elemenata, gde je izgled presudan. Ovde izgled dolazi tek posle otpornosti, jer ploča koja se lako grebe ili upija fleke prestane da izgleda lepo već posle prve godine. Kada se izbor svede na tri realne opcije, kvarc, granit i mermer, razlika među njima postaje vrlo jasna čim se zna po čemu se porede.
Kvarcne ploče se izrađuju od izuzetno visokog procenta prirodnog kvarcnog zrna koje se povezuje smolom i pigmentima. Rezultat je materijal koji je praktično neporozan, što znači da ne upija vino, ulje, kafu ni sokove, pa ne traži nikakvu impregnaciju tokom veka upotrebe. Zbog ujednačenog sastava dezen je predvidiv, pa se ono što se vidi na uzorku dobija i na gotovoj ploči, što je velika prednost kada se traži tačno određena boja kuhinje. Kvarc je i izuzetno tvrd, pa se u normalnoj upotrebi ne grebe. Jedina stvar na koju treba paziti jeste direktan kontakt sa vrlo vrelim posuđem, jer smola u sastavu ne podnosi naglu i visoku toplotu, pa se koristi podloška ispod šerpe skinute sa ringle.
Granit je magmatska stena u čijem se sastavu nalazi veliki udeo kvarca i drugih tvrdih minerala, i upravo mu to daje izuzetnu otpornost na grebanje i na visoke temperature. Za razliku od kvarca, granit podnosi vrelo posuđe bez posledica, pa je omiljen kod ljudi koji mnogo kuvaju. Otporan je i na kiseline iz hrane, tako da limun, sirće i vino ne ostavljaju hemijsko oštećenje na površini. Ono što traži jeste povremena impregnacija, jer je prirodni kamen blago porozan, a kvalitetan preparat rešava to jednostavno i traje godinama. Svaka granitna ploča ima jedinstvenu šaru, što je za mnoge najveći argument, ali istovremeno znači da se izbor uvek radi na konkretnoj ploči, a ne na malom uzorku.
Mermer u kuhinji izgleda tako da ga nijedan drugi materijal ne može zameniti, i to je razlog zbog kojeg ga ljudi i dalje biraju uprkos njegovim zahtevima. Reč je o karbonatnom kamenu koji je mekši od granita i koji hemijski reaguje sa kiselinama, pa limun, sirće, vino ili sredstvo za uklanjanje kamenca ostavljaju mat trag koji nije mrlja nego nagrizanje površine. Taj trag se ne uklanja pranjem nego samo ponovnim poliranjem. Zbog toga mermer u kuhinji odgovara vlasnicima koji su spremni da odmah brišu prosuto i koji prihvataju da površina s vremenom dobija patinu. U kupatilu, na stolovima, na kaminu i na zidnim oblogama mermer je i dalje neprikosnoven, jer tamo tih hemijskih napada praktično nema.
Pored tri glavna materijala postoje i oni koji se biraju za posebne namene. Travertino ima toplu boju i prepoznatljivu strukturu, pa se najčešće koristi u enterijeru i na zidnim oblogama, a u kuhinji na delovima koji nisu izloženi jakoj upotrebi. Oniks je poluprovidan i može se osvetliti sa zadnje strane, zbog čega se koristi za šankove, zidne panele i efektne detalje koji treba da ostave utisak. Prirodni kvarcit je poseban slučaj, jer po tvrdoći nadmašuje i granit, a izgledom podseća na mermer, pa je izbor onih koji žele izgled mermera bez njegove osetljivosti. Ove materijale vredi razmotriti kada se traži nešto što se ne viđa u svakoj kuhinji.
U praksi se najčešće koriste debljine od dva i od tri centimetra, a razlika se vidi i u ceni i u utisku. Kada se želi masivan izgled bez prelaska na deblju ploču, ivica se dodatno oblaže trakom istog materijala, čime se dobija vizuelna debljina od četiri, šest ili više centimetara, dok sama ploča ostaje standardna. Time se čuva i težina i cena, a dobija se izgled koji deluje znatno skuplje. Kod ostrva i šankova ovo je gotovo pravilo, jer se tu ivica vidi sa svih strana.
Ivica radne ploče je mesto koje ruka dodiruje stotinu puta dnevno, pa njen izbor nije samo estetski. Prava, oštra ivica deluje najmodernije, ali se kod kuća sa malom decom često bira blago oborena ili polukružna varijanta, koja je prijatnija i sigurnija. Postoje i profilisane ivice sa zaobljenjima i fasetama, koje odgovaraju klasičnim kuhinjama. Poseban slučaj je takozvana spojena ivica pod uglom, kojom se dobija utisak da je ploča izlivena iz jednog komada. Izbor ivice se dogovara pre izrade, jer se ona radi mašinski, u radionici, a ne naknadno na licu mesta.
Otvori za sudoperu i za ploču za kuvanje izrađuju se precizno, prema tačnim dimenzijama uređaja koji se ugrađuje, i zbog toga se ti podaci traže pre početka izrade. Sudopera može biti nadgradna, dakle postavljena preko ploče, podgradna, zalepljena sa donje strane tako da nema vidljive ivice, ili integrisana, izrađena od istog materijala. Podgradna varijanta je danas najtraženija, jer se mrvice i voda sa ploče prevlače direktno u korito bez zapinjanja. Kod ploče za kuvanje se poštuju propisani razmaci prema uputstvu proizvođača, jer se time sprečava prenošenje toplote na materijal. Sve to se rešava u fazi merenja, a ne pri montaži.
Kod dužih kuhinja ploča se najčešće izrađuje iz više delova, jer postoje ograničenja u dimenziji same table. Kvalitet izrade se upravo tu i vidi, jer se dobro urađen spoj lepi lepkom koji je tonski usklađen sa materijalom, brusi se i polira, tako da se prstom oseti ravna površina bez ijednog stepenika. Mesto spoja se planira tako da padne na najmanje uočljivo mesto, najčešće iznad kuhinjskog elementa i dalje od sudopere. Kod materijala sa izraženom šarom radi se i usklađivanje dezena sa obe strane spoja. Ovo je posao koji traži iskustvo i pravu opremu, i to je jedna od najvećih razlika između zanatske radionice i improvizacije.
Kvarc se održava najlakše, jer se čisti toplom vodom i blagim deterdžentom i ne traži impregnaciju, uz izbegavanje jakih rastvarača i abrazivnih sunđera. Granit se čisti neutralnim sredstvima, a povremena impregnacija ga održava neupijajućim godinama. Mermer traži najviše pažnje, pre svega izbegavanje kiselih sredstava i brzo brisanje prosutog, uz redovnu impregnaciju. Zajedničko za sve je da se ne seče direktno po ploči, ne zbog kamena nego zbog noža, i da se vrelo posuđe uvek spušta na podlogu. Uz ove jednostavne navike, kamena radna ploča ostaje ista i posle petnaest godina upotrebe.
Redosled koji daje najbolji rezultat je uvek isti. Prvo se bira materijal i dezen, jer od toga zavisi i cena i izgled cele kuhinje. Zatim se, kada su kuhinjski elementi postavljeni, radi precizno merenje na licu mesta, jer se samo tako uhvate stvarni uglovi i odstupanja zidova. Posle merenja ide izrada u radionici, sečenje, izrada otvora, obrada ivica i poliranje. Na kraju dolazi montaža, koja se kod dobro pripremljenog posla završi za nekoliko sati. Kada se ovaj redosled poštuje, nema naknadnog doterivanja i nema iznenađenja na dan ugradnje.
Sve navedeno zvuči jednostavno dok se ne vidi koliko koraka mora da se pogodi tačno, od izbora ploče i rasporeda šare, preko preciznog otvora za sudoperu, do spoja koji se ne primećuje. Upravo zato se izrada radnih ploča ne poverava svakome, nego radionici koja ima i mašine i iskustvo. Mermeri i graniti Ilići iz Riđaka kod Šapca bave se obradom kamena više od četrdeset pet godina i rade kompletnu uslugu, od izbora materijala i merenja, preko sečenja i obrade na CNC mašinama, do završne montaže. U ponudi imaju kvarc, granit, mermer, travertino i oniks, pa se materijal bira prema tome kako zaista koristite kuhinju, a ne prema tome šta je trenutno na stanju.
Kada birate izvođača za kamenu radnu ploču, birate nekoga ko će raditi na već gotovoj kuhinji, gde greška u milimetrima znači ponovnu izradu. Mermeri i graniti Ilići su najiskusnija kamenorezačka radnja u ovom kraju, sa preko četrdeset pet godina iskustva i sa referencama koje uključuju privatne kuhinje, restorane, hotele i poslovne objekte širom Srbije. Nude najpreciznije sečenje i obradu, najkvalitetnije materijale i najbolji odnos cene i izrade, uz poštovanje dogovorenih rokova, što je kod kuhinje presudno. Ako planirate novu kuhinju ili zamenu postojeće ploče, pozovite ih i dogovorite merenje, a sve ostalo je njihov posao.
